Zvezda može do samog kraja u Kupu Evrope, Filipović i Pijetlović seku krila Radničkom

Dobri rezultati srpskih vaterpolo klubova na evropskoj sceni ponovo su doveli ovaj sport u žižu interesovanja. „Zapali“ se Srbija jednom do dva puta godišnje kada vaterpolo reprezentacija Srbije učestvuje na velikom takmičenju, tradicionalno žanje medalje i ispisuje stranice sporta u Srbiji. Prva polovina ove 2021. godine je, ipak, rezervisana za velika dostignuća klubova, prevashodno zahvaljujući briljantnim nastupima Crvene zvezde, Radničkog, pa i Novog Beograda u Kupu Evrope.

Mirisala je ova sezona na prethodne, da će biti obična i prosečna. Da neće iskočiti iz kalupa. Ustaljena šema kaže da srpski predstavnici godinama unazad imaju ulogu statiste, bilo da je reč o najvećoj pozornici na Starom kontinentu – Ligi šampiona, ili drugom takmičenju po snazi i važnosti – Kupu Evrope.

I dok je velikoj većini sportskih kolektiva širom sveta pandemija virusa korona zakleti neprijatelj, za renesansu vaterpola u Srbiji delimično je zalužna upravo ona. Okrenula je sport naglavačke, okovala Evropu i svet, a vaterpolo šampionati nisu bili izuzeti. Neizvesnost je lebdela nad Evropom, početkom godine nije se znalo da li će se i na koji način prvenstva odigrati. Vaterpolo nije profitabilan sport, život u Evropi nije jeftin, pa je ruža vetrova nanela neka zvučna imena u domaće klubove. Uplivali su povremeni i stalni reprezentativci Srbije u domaće klubove, a najviše su profitirali Crvena zvezda, Radnički i Novi Beograd.

Gavril Subotić je pojačao Crvenu zvezdu, kapiten Miloš Vukićević i Veljko Tankosić nisu digli sidro, a u međuvremenu se u klub vratio i Nikola Rađen. U kragujevačkom Radničkom je završio Strahinja Rašović, dok je ambiciozni Novi Beograd doveo Miloša Ćuka, Draška Gogova, Đorđa Filipovića i Marka Avramovića. Još jedno veliko ime koje se vratilo u srpski vaterpolo i Partizan jeste Stefan Mitrović.

Miloš Ćuk (©Starsport)

Ostala je Srbija bez predstavnika u Ligi šampiona, zapeo je Radnički iz Kragujevca na poslednjem stepeniku, posustao je praktično ispred predvorja Lige šampiona i preselio se u Kup Evrope. To je značilo da će Srbija u Kupu Evrope imati tri predstavnika, - Novi Beograd, Crvenu zvezdu i Radnički, ali su njihovi dometi bili u izmaglici. Ovih dana sve se mnogo jasnije vidi, para na bazenima se razišla, a Srbija među najboljih osam klubova u Kupu Evrope ima dva kluba i aktivne rezultate uoči revanša.

Zasijala je Zvezda u moskvi protiv Dinama i jednom nogom zakoračila u polufinale. Crveno-beli su se u Beograd vratili sa kapitalom od tri gola (11:8), a ponovo je čovek odluke bio Gavril Subotić. Presudio je Subotić sa četiri gola bivšem klubu i sada se može reći da je sezona u crveno-beloj kapici pun pogodak. Reprezentativac Srbije će dobro unovčiti sezonu u kojoj ima priliku da sa Zvezdom osvoji tripletu. Bio je jedan od najzaslužnijih za osvajanje kupa Srbije, na turniru Regionalne vaterpolo lige je sa 21 postignutim golom bio najbolji strelac, a u Kupu Evrope sve polazi od Subotića. Praktično jedina Zvezdina mrlja, ako se tako uopšte može nazvati, jeste to što je nema na završnom turniru Regionalne vaterpolo lige. Penal serija donela joj je kup, a odnela jedan trofej.

(1.75) Bajern (3.70) PSŽ (4.70)

Kroz celu sezonu se pokazalo da crveno-beli igraju najbolje kad je najpotrebnije. Velike utakmice inspirišu Subotića, Veljka Tankosića, Miloša Vukićevića i golmana Vladimira Mišovića. Zvezda je u osmini finala iz Francuske donela tri gola prednosti, zatim je i u Beogradu bila bolja od Turkoana, a za očekivati je da se nešto slično ponovi i u revanšu sa moskovskim Dinamom. Pogledao je crveno-bele žreb pred četvrtfinale, izbegli su prvi favorite – Solnok i OSC, i jako su blizu plasmana u polufinale. Prolazak među četiri najbolja tima je posle rezultata u Moskvi realnost.

Urošu Stevanoviću i njegovim izabranicima žreb za četvrtfinale nije bio naklonjen kao timu Aleksandra Filipovića. Kuglice su spojile Radnički i Solnok, ekipu sklopljenu za Ligu šampiona kada se baci pogled na sastav. Nije se Radnički u Kragujevcu obrukao protiv Filipa Filipovića, Duška Pijetlovića, Radomira Drašovića, Petera Normana Šmolca, Viktora Nađija i saigrača. Čak može i da žali što u Mađarsku putuje sa dva gola zaostatka (14:12). Ali, ako se jedna stvar pokazala ove sezone, to je da Radnički drugi meč sa istim protivnikom bolje odigra. Poznat je Uroš Stevanović u vaterpolo svetu kao čovek koji dosta polaže u skauting, malo toga mu promiče i to je, možda, najveća snaga Radničkog.

.....................................................

* Mozzart je spremio veliko iznenađenje u vidu Bonusa dobrodošlice od 100% za sve novoregistrovane igrače. Informišite se o detajima OVDE.

.......................................................

Četa Živka Gocića slovila je za ogromnog favorita, ali se pokazalo da Kragujevčani mogu da se nose sa Solnokom. Vratio se Radnički u meč iako je imao tri gola zaostaka, uspeo da preokrne rezultat početkom treće četvrtine, a stiče se utisak da je u završnici nedostajalo iskustvo igranja velikih utakmica da bi se potopiotim pun zvezda.

Moglo bi se reći da kod Radničkog leži ključ da se srpski klubovi domognu evropskog trofeja i trona. Solnok je tim sa najzvučnijim imenima, prednjače Filip Filipović i Duško Pijetlović, i ako Kragujevčani uspeju da naprave podvig u Mađarskoj, dobrano bi raščistili put do trofeja. Ali, treba takvu silu dobiti na strani, i to još sa tri gola razlike.

Mađarski klubovi Solnok i OSC su na papiru prvi favoriti za osvajanje Kupa Evrope. OSC predvođen Kristijanom Peterom Manhercom, Martonom Totom i Balažem Erdeljijem je najbliži plasmanu u polufinale od svih klubova. Za namazani mađarski sastav revanš u Španiji će biti formalnost. Slavio je OSC protiv Sabadelja sa 17:11, a u dosadašnjem toku turnira je ostavio najimpresivniji utisak i ako bi nekome trebalo da se pripiše uloga prvog favorita, onda je to tim iz Budimpešte.

(2.70) Real Madrid (3.15) Liverpul (2.70)

OSC se prošetao kroz sve runde, a Crvena zvezda i Radnički su već igrali sa sastavom danijela Varge. Crveno-beli su deklasirani u kvalifikacionoj fazi Kupa Evrope (15:5) i to im je jedini neuspeh. Radnički je u kvalifikacijama za Ligu šampiona odigrao nerešeno sa OSC-om (9:9) i tako poslali Mađare u Kup Evrope, ali Kragujevčani nisu kasnije uspeli da nadigraju Brešu za Ligu šampiona. Kristijan Peter Manherc pokosio je Zvezdu sa tri gola, dok je mrežu radničkog zatresao pet puta.

Poslednji četvrtfinalni par čine zagrebačka Mladost i Vuljagmeni. Žapci su u Zagrebu stekli minimalnu prednost pred revanš u Grčkoj (11:10) i biće blagi favoriti, taman toliko koliku razliku i nose u zemlju Helena. Videlo se na turniru Regionalne lige u Beogradu koliko je Mladost opasna i namazana. Zoran Bajić sastavio je tim prošaran hrvatskim, ruskim i rumunskim reprezentativcima. Andro Bušlje, Lovre Miloš, Luka Bukić, Josip Vrlić i golman Ivan Marcelić čine domaću okosnicu.

Strahinja Rašović (©Starsport)

Rumunski reprezentativac Kozmin Aleksandru Radu odomaćio se u Hrvatskoj. Rumunski sidraš zalazi u 40. godinu života, a ovo mu je drugi mandat u HAVK Mladosti. U Hrvatskoj je četiri sezone uspešno nastupao i za riječko Primorje tokom godinama u kojima je klub bio na vrhuncu moći. Drugo veliko inostrano ime je ruski reprezentativac Konstantin Harkov, ali Mladost neće moći da se osloni na ubojitog šutera. Početkom marta je najbolji strelac Evropskog prvenstva u Budimpešti održanog prošle godine, kao i najbolji strelac kvalifikacija za Olimpijske igre u Roterdamu, pretrpeo mikrofrakturu u desnoj ruci. Prve prognoze nisu obećavajuće. Van bazena će biti mesec i po do dva meseca, što znači da bi eventualno mogao da zaigra u finalu Kupa Evrope ukoliko se Mladost tamo nađe.

Grčki Vuljagmeni je jedan od timova koji se nalazi na prelasku iz Lige šampiona u Ligu Evrope. U oba takmičenja je Vuljagmeni igrao zapaženu ulogu, jednom je igrao i finale Kupa Evrope, ali ga je promena formata Lige šampiona istisnula iz elitnog takmičenja. Mesto je rezervisano za Olimpijakos. Da Srbija nema tri predstavnikau četvrtfinalu postarao se Vuljagmeni. Grčki predstavnik je teškom mukom eliminisao Novi Beograd i potvrdio da je majstor neizvesnih završnica. Odigrao ih je pregršt tokom proteklih sezona, pa neće biti iznenađenje ako na kraju, ipak, bude zaveslaj ispred Zagrepčana. Dve godine u nizu italijanska Ortiđa je zaustavila Vuljagmeni u četvrtfinalu Kupa Evrope. Nadaju se Grci da će konačno napraviti iskorak.

(1.25) Panatinaikos (17.0) Crvena zvezda (4.40)

Mađarski klubovi su uz italijanske najuspešniji u Kupu Evrope i glavni su favoriti da se opet popnu na tron. Poslednji šampion iz Mađarske bio je Ferencvaroš, koji je 2018. godine odbranio titulu. Šest puta su podizali pehar, četiri puta bili finalisti, a bez premca su Italijani, kojih ove godine nema u završnici. Okitili su se 10 puta šampionskim zvanjem i isto toliko puta bili drugoplasirani.

Srbija u Kupu Evrope ima dva šampiona – Partizan i Radnički. Crno-beli su titulu osvojili 1998, a 2005. poklekli u finalu. Za srpski vaterpolo je 2013. godina bila najuspešnija. Crvena zvezda je savladavši dubrovački Jug u Beogradu osvojila Ligu šampiona, a Radnički je u Kupu Evrope nadigrao Florenciju i podigao trofej. Godinu dana kasnije Kragujevčani su u Barseloni propustili priliku da budu najbolji i u Ligi šampiona. Barseloneta je ostavila Radnički bez trofeja.

Srbija od tada do ove sezone nikada bliže nije bila klupskom evropskom trofeju. Reprezentacije Srbije i Mađarske decenijama unazad vode "rat" u bazenu, sada će ga voditi klubovi dve vaterpolo sile. Više nije prerano govoriti o mogućem povratku evropske titule u Srbiju, naročito kada govorimo o Crvenoj zvezdi.